Njegova poslednja pesma izašla je godinu dana posle smrti: Marinko ROKVIĆ i „Te noći kada umrem“

Nedelja, 6. novembar 2022. Tačno godinu dana posle smrti Marinka Rokvića izlazi pesma koju niko do tada nije čuo – „Te noći kada umrem“. Odmah su krenuli naslovi da je predosetio sopstveni kraj. Njegov sin Nikola kaže drugačije: snimio ju je nekoliko meseci pre nego što je saznao da je bolestan. Ali zašto je toliko njegovih pesama, celog života, zvučalo kao oproštaj? U ovom filmu je dečak iz Kolunića koji nije imao gramofon pa ga je učiteljica vodila kući da sluša ploče, jedna harmonika za dva brata, voda sa izvora i „česmovača“ u Beogradu, Ilidža na kojoj nije dobio nagradu ali je dobio publiku, Pariz i tišina pred refren pesme „Da volim drugu ne mogu“, Slavica i tri susreta, otac koji 1995. nije hteo da ode sa svog ognjišta – i poslednji koncert u Somboru, sa oba sina. Sve što čujete zasniva se na rečima Marinka Rokvića, njegove porodice, kolega i na novinskim arhivama. Tamo gde postoje samo tabloidne priče, kažemo to otvoreno. Koja Marinkova pesma vas prati celog života – „Zanela me svetla velikoga grada“, „Da volim drugu ne mogu“ ili „Polomio vetar grane“? #MarinkoRokvić #NarodnaMuzika #TeNoćiKadaUmrem