Zašto gore brodovi kod Bugarske i Rumunije i šta to znači za rat na istoku i Balkan | SIGNAL

Početkom oktobra pod udarom dronova našli su se trgovački brodovi u blizini Bugarske i Rumunije. Zašto Crno more postaje sve važniji deo rata u Ukrajini, istražuje u novoj epizodi emisije SIGNAL autor i voditelj Daniel Šunter. Epizoda objašnjava i zbog čega su civilna plovila i luke sve češće mete i šta nova faza sukoba znači za bezbednost Balkana i globalno. Brod „Alfa Vatan“ potonuo je 6. oktobra oko 130 kilometara od bugarske obale, a posada se vodi kao nestala. Na brodu „Able“ izbio je požar, a svih 18 mornara je spaseno. Dan ranije kod rumunske obale potonuo je teretnjak sa ukrajinskim kukuruzom, a dvoje ljudi je poginulo. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski za napad je optužio Rusiju, dok poreklo dronova u bugarskom slučaju nije utvrđeno. Rusija je više od dva veka gradila pomorsku moć na Crnom moru, sa glavnom bazom u Sevastopolju od vremena carice Katarine Velike. U aprilu 2022. ukrajinske rakete Neptun potopile su krstaricu Moskva, komandni brod Crnomorske flote. Posle napada pomorskih dronova flota se povukla iz Sevastopolja u udaljenije luke. Kada je Rusija u julu 2023. odustala od žitnog sporazuma, Kijev je uspostavio sopstveni koridor uz obale Rumunije i Bugarske. Prema ukrajinskoj vladi, do marta 2026. njime je prevezeno gotovo 180 miliona tona robe, od toga više od 100 miliona tona žita. Tokom leta 2026. Rusija je pojačala udare na Odesu, Čornomorsk i Pivdenji. Prema ukrajinskom tužilaštvu, od 20. juna do 20. jula pogođeno je 28 civilnih plovila. Ukrajinski dronovi gađaju ruske brodove i terminale, posebno u Novorosijsku. Pre rata kroz crnomorske luke prolazilo je oko 90 odsto ukrajinskog poljoprivrednog izvoza. Ukrajinski ministar poljoprivrede procenio je da sektor ove godine može da izgubi do 3 milijarde dolara. Kroz Novorosijsk prolazi oko 40 odsto ruskog izvoza žitarica, ali i nafta iz Kazahstana. Londonski pomorski osiguravači u septembru su zonu visokog ratnog rizika proširili na gotovo celo Crno more. Turska po Konvenciji iz Montrea od 1936. reguliše prolazak ratnih brodova kroz Bosfor i Dardanele. Napad kod Bugarske dogodio se van njenih teritorijalnih voda, pa ne aktivira automatski član 5 NATO-a. Pogledajte kako rat za kontrolu Crnog mora menja bezbednost Balkana, iako još nije postao rat na Balkanu. 00:00 Rat u Ukrajini na vratima Balkana: Od blokade ukrajinskih luka do napada na trgovačke brodove 01:45 Napadi dronovima kod Bugarske i Rumunije: Potonuli brodovi, delta Dunava i plutajuće mine 05:30 Od Sevastopolja do krstarice Moskva: Pomorski dronovi potisnuli rusku Crnomorsku flotu 09:46 Žitni sporazum i ukrajinski koridor: Gotovo 180 miliona tona robe uprkos ruskoj blokadi 12:36 Leto 2026: Udari na Odesu i Novorosijsk, 28 pogođenih civilnih plovila i zabrana noćne plovidbe 14:37 Žito i nafta kao mete: Novorosijsk, flota u senci, Kazahstan i skuplje osiguranje brodova 18:07 Turska i Konvencija iz Montrea: Bosfor, Dardaneli i zajednička grupa za uklanjanje mina 20:50 NATO, član 4 i član 5: Zaštita plovidbe bez ulaska u rat i nova bezbednosna dilema Balkana Najnovije vesti i aktuelna dešavanja pratite na našem portalu https://newsmaxbalkans.com/ 👍 Zapratite Newsmax Balkans kanal, ako već niste, za više ovakvog sadržaja 👍    / @newsmaxbalkans   ⬇️ Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju na vašem telefonu ⬇️ 📱 Android korisnici https://apps.apple.com/us/app/newsmax... 📱 IOS korisnici https://apps.apple.com/us/app/newsmax... 🔥 Pratite nas i na društvenim mrežama 🔥 Facebook   / newsmaxbalkans   LinkedIn   / newsmax-balkans-tv   Instagram   / newsmax_balkans   Twitter   / newsmaxbalkans   TikTok   / newsmaxbalkans   #balkan #ukrajina #dronovi #rusija #newsmaxbalkans #signal