Востани Сербије – аранжман мр Бранко Тадић

Востани Сербије – аранжман мр Бранко Тадић: "Востани, Сербије! Востани, царице! Дај чадом твојим видет твоје лице! Обрати срца и очеса на се, дај њима чути слатке твоје гласе. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сад се пробуди! Теби помаже небеска воља, сад ти се смеши судбина боља, сви ближњи твоји теби добра желе, народи даљни твом добру веселе. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сад се пробуди! Херцегова Земља и Чернаја Гора, далеке државе и острови мора, сви теби помоћ небесну желе, све добре душе теби се веселе. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди!" Песма поводом устанка Срба, посвећена Србији и њеним храбрим витезовима и чедима, и богопотпомогнутом војводи њиховом Господину Георгију Петровићу дело је Доситеја Обрадовића, састављена 1804. године непосредно по избијању Првог српског устанка. Песма је штампана у Венецији 1804. године, а затим прештампана 1833. године у Београду и у овом издању она има седам строфа и рефрен који се понавља после сваке строфе. Доситеј Обрадовић је овом песмом одушевљено, искрено и радосно поздравио српски устанак. Он је опсежно користио концепт Мајке Србије у својим делима, укључујући и ову песму. Од свих његових песама, Востани Сербије је најродољубивија. Песма је још позната под називом ,,Доситејева будница”. У њој се позива на нову Србију, са наглашеним сећањем на Српско царство које је давно нестало. Мелодију су уобличили српски композитори Варткес Баронијан и Златан Вауда. У музичком смислу песма се карактерише маршевским изразом u ¾ који је остварен дурским тоналитетом где се почетни слогови речи поклапају са ритмичко – метричким нагласком мелодије што доприноси звуку марша и устаничком карактеру песме. Повремено се у хармонском смислу користе задржице које доприносе утиску набоја који се разрешава у основне акорде тоналитета. Ми вам доносимо отпеване три строфе изведене у аранжману проф. мр Бранка Тадића. Снимак који је пред нама остварен је са благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, а плод је педагошког рада тренутних професора црквеног појања у Богословији Светог Саве, професора мр Бранка Тадића, који предаје појање у првом и другом разреду и уједно је и диригент хора ученика, као и професора јереја Бранислава Кеџића, који предаје у трећем, четвртом и петом разреду. На снимку се налазе испеване стихире одређених празника у разним гласовима нашег осмогласног појања, нотографисане руком некадашњих чувених професора и композитора, као и композиције за мушки хор, међу којима су и родољубиве песме. Чланови хора су тренутни ученици Богословије у школској 2023/24. години, а снимање је изведено у Крипти Храма Светог Саве у Београду, 4. и 5. априла 2024. године. Жеља овог пројекта је, пре свега, да млади богослови схвате значај изучавања црквеног појања и уметности уопште, јер пред њима је велики задатак који ће се огледати у очувању традиције и баштине наше Свете Цркве и српскога народа, а који ће пред њих, будућих посленика на њиви Господњој, бити постављен. Стога, ово издање носи назив Молбе Светом Сави, што је уједно и назив једне од изведених композиција, јер је ово дело својеврсна молитва Господу и Његовом угоднику Светоме Сави, испевана устима младих песмопојаца, да наше богословско училиште сачува и утврди на многе и благе године. У Београду, О Васкрсу, Лета Господњег 2024. Издавач: Богословија Светог Саве Уредник: Протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Диригенти: проф. мр Бранко Тадић и проф. јереј Бранислав Кеџић. Снимање и постпродукција звука: Велибор Хајдуковић и Здравко Маљковић Видео монтажа: Далибор Видојевић Продуценти: мр Бранко Тадић и јереј Бранислав Кеџић, професори Пропратни текст: Јереј Бранислав Кеџић, професор Пратите нас: https://www.bogoslovijasvetogsave.edu...   / bogoslovija_svetog_save   https://www.facebook.com/bogoslovijab...