PORODJAJ - moje iskustvo | EPIDURALNA ANESTEZIJA

Porođaj – moje iskustvo Konačno sam odlučila da i ja snimim video o mom iskustvu u vezi porođaja. Naravno – svaki porođaj je priča za sebe – svako iskustvo je priča za sebe – svaka žena je jedinstvena u vezi doživljanja porođaja i upravo zato sam odlučila podijeliti svoju priču sa vama. Da vidite kako mi je bilo porađati se uz pomoć epiduralne anestezije (i moga muža naravno – koji mi je čitav dan stajao ob strani i bodrio me). Kontrakcije su mi počele več s ponedeljka na utorak – znači sa 6. na 7. novembar, a porodila sam se u petak, 10. novembra u jedanaest uveče pre dve godine. Valjda se toliko odužilo jer me je bilo nerealno strah. Baš sam se bojala porođaja i kako će sve proći. Srećom, pa sam baš u ponedeljak išla na Jesenice u bolnicu na sastanak sa doktorima zbog epiduralne anestezije, koji je propisan za sve trudnice koje žele da se porode uz pomoć epiduralne anestezije. Da nisam otišla u tom porodilištu ne bih mogla da dobijem epiduralnu anesteziju. Tako da sva sreća pa sam uhvatila zadnji termin! Ali čitavo vrijeme tamo mi je bilo baš loše – odnosno već čitav dan mi je bila muka, povračalo mi se i imala sam proliv – koji može biti znak da se bliži porođaj! I tako je bilo i u mom slučaju. Upravo u noći s ponedeljka na utorak su počele prve kontrakcije koje sam prvo osjetila kao malo bolniju menstruaciju. Ali posle je bol postajala sve jača i jača – bukvalno kao da mi neko probada nožem u leđa. Mada ne znam da li je ta asociacija baš najbolja jer jedino trudnice znamo šta znače kontrakcije – teško je opisati bol koju osječamo. Kako god – jedno 4 puta sam se vozila na Jesenice u porodilište jer sam mislila da ću se poroditi. Jer ginekolog mi je rekao da idem u porodilište ćim budu kontrakcije na 10 minuta. Pošto mi je to bio prvi porođaj naravno nisam znala da li sam se poćela otvarati ili ne. Pa sam radije išla svako malo u porodilište da provjere. U četvrtak sam imala kontrakcije na 3-5 min noću još češće. Čekala sam do petka do 6 ujutru kad sam rekla ocu da me konačno odveze u porodilište jer je muž baš otišao na predavanja na fakultet. One noći nisam oka sklopila! Mada i noći prije toga sam baš loše spavala jer kontrakcije nisu popuštale nego su bile sve gore i gore. I tako sam u 6 ujutro konačno došla na Jesenice, otvorena 3 centimetra, tako da su me zadržali gore. Muž je naravno došao čim sam mu javila i ostao pored mene čitav dan. Naravno odlučila sam da uzmem epiduralnu anesteziju koja mi je malo usporila porođaj ali sam se makar malo – zahvaljujući njoj – uspjela odmoriti (čak sam zaspala za sat vremena). Porođaj je tako zapravo počeo u pola 9 uveće – kad je bilo vijeme da istisnem bebu. E tu je počela prava akcija za koju treba skupiti svu snagu ovoga svijeta.  Moje iskustvo porođaja možete pročitati i na slovenaćkom na mome blogu: http://www.sirena88.com/2017/11/20/mo... Kao što sam rekla – nemojte uzimati moje iskustvo porođaja zdravo za gotovo. Svaka žena je jedinstvena i svakoj je to iskustvo drugačije. Nekima padne lakše drugima teže. Sve u svemu kad dobijemo bebu u naručje uglavnom zaboravljamo na bol koju smo doživjele.