Перейти к содержимому

Днес Неприкосновениј Сушчеством, Гл.8/ Dnes Neprikosnovenij Suscestvom, Gl.8

Serbian Chant Project Srpsko Pojanje

0:00 / 0:00

Днес Неприкосновениј Сушчеством, Гл.8/ Dnes Neprikosnovenij Suscestvom, Gl.8

1 559 просмотров · 4 года назад
Serbian Chant Project Srpsko Pojanje
2,34 тыс. подписчиков
1 559 просмотров · 4 года назад
Ова стихира се поје на празник Воздвижења Часног Крста, приликом целивања Крста. Појац задржава право појединих измена током појања стихире. Ове измене не мењају ток као ни саму мелодију ове дивне стихире. Текст: Днесь неприкосновенный существом, прикосновен мне бывает, и страждет страсти, свобождаяй мя от страстей: свет подаваяй слепым, от беззаконных устен оплевается, и дает плещи за пленeнныя на раны. Сего Чистая Дева и Мати на Кресте зрящи, болезненно вещаше: увы Мне Чадо Мое, что сие сотворил eси? Красный добротою паче всех человек, бездыханный, беззрачный являешися, не имея вида, ниже доброты. Увы Мне Мой свете, не могу спяща зрети Тя, утробою уязвляюся, и лютое oружие сердце мое проходит: воспеваю Твоя страсти, покланяюся благоутробию твоему. Долготерпеливе Господи, слава Тебе. Данас по природи Недодирив постаје Додирив и трпи страдања, да би мене од страдања избавио, он који слепима даје светлост од безаконих уста је попљуван, и даје тело своје на рањавање. Када га је Чиста Дјева и Мати видела на крсту, паћенички је говорила: тешко мени Чедо моје, зашто ово чиниш? По доброти си лепши од свих људи, а сада те видимо без даха и без погледа, немаш више онај изглед нити лепоту. Тешко мени светлости моја, не могу те гледати уснулог, јер ми се душа кида и као да ми срце пробија оштар мач. Али појим о твоме страдању, и клањам се твоме милосрђу, дуготрпљиви Господе, слава теби. Today He Who is intangible in essence becometh tangible to me and undergoeth suffering, freeing me from the passions. He Who granteth light to the blind is spat upon by the mouths of the iniquitous, and giveth his shoulders over to stripes for those who have been made captive. And the pure Virgin Mother, seeing Him upon the Cross, cried aloud in pain: “Woe is me, O my Child! What is this that Thou hast done? Thou Who art comely in beauty beyond all men dost show Thyself to be bereft of breath and sight, lacking in appearance and beauty. Woe is me, O my Light! I cannot look upon Thee asleep. I am wounded within, and a cruel sword passeth through my heart! I hymn Thy sufferings, I worship Thy loving-kindness. O Long-suffering One, glory be to Thee!”