Djecije pjesmice: Ruzno pace / decije pesme / pesma za decu

Sedela je patka dosta dugih dana I čuvala sedam svojih dragih jaja. Čekala da krene njena mala raja Uskim putem do jezera hladna Dva po dva pa da kažu Kva kva kva I jednog lepog dana usred leta Pojavi se mala razdragana četa. Šest pačića ide do jezera plava Iz sveg glasa čuje im se graja, Dva po dva kažu kva kva kva kva! Krenula za njima srećna mama patka Al’ je natrag zovnu komšinica mačka. “Patko draga gde si pošla Sva ti deca nisu na svet došla!” Sedmo pače, najveće i smeđe Nije htelo iz jaja da izađe. Mama patka dozivala pače Tri ga dana učila da kvače. Kva kva kva! Sedmo pače evo ka jezeru skače Al’ nikako da počne i ono da kvače. Gledala ga roda, gledala ga mačka I debela guska i brbljiva čavka, Šest žutih pačića lepotana malih I pet belih pilića vragolana pravih. Svi uglas zagrmeše, povikaše glasno “Ti si ružno pače, to je jasno!” Kva kva kva! “Baš si neko ružno pače što ne zna da kvače Baš si neko ružno pače što po bari skače.” Zastide se jadno pače što ne zna da kvače Rastuži se milo bebče i poče da plače. Što siroče tako malo po rođenju postade Što ni druga a ni brata ono ne imade. Svi pačići po jezru igraju se veselo Samo ovo malo ptiče u grmlje se sakrilo. Zima dođe pa i prođe, tužno pače iz grmlja izađe. Sunce zasja i vodu obasja Dva labuda prelepa doleteše tada. Tužno pače zagrliše Ozari se naše zlato Kad na vodi ugleda Labudova jato. Tri lepotana sunce obasjalo Pokraj vode društvo staro se sastalo: Mačka, koke, patke, blebetava čavka Dugonoga roda i debela guska. Svi uglas povikače – “Kako lepe ptice, Kakva divna krila, kljun i lice. Ovaj beli labud što iz grma dođe Najlepša je ptica što na svet izađe!” Labud beli širi svoja krila “Ja sam sada ptica mila! Nisam bila vredna vašeg gnezda Sad sam labud, sad sam zvezda.” Sve patke sa strane, družina blesava Zavikaše uglas postiđenih glava, “Žao nam je žao, idi sada ćao Kva kva kva kva kva kva!” Sad lepota divna krasi labudića Čiča miča i gotova priča. ‪@edmi‬