Rodoslavci: Izgubljena mladost

Label and copyright: Rođeni 1897, 1898, 1899. godine… Koliko ih je tačno bilo, ne zna se, ali se zna da je onih koji su 1915. povedeni na dugačak marš preko Srbije, Makedonije i Albanije do ostrva Krf, bilo više od trideset hiljada. Sa njima su krenuli i oni mlađi, jer je, po svedočenjima, bilo i dečaka od 13, 14 i 15 godina. Neko je odlučio da će ih tako sačuvati od odmazde, ili možda, prisilne austrougarske mobilizacije, pa su golobradi mladići, bez ikakve opreme, vojnog znanja i veština, krenuli, pokazaće se, na put smrti. Verovatno da nema sela u Srbiji, koje tako nije izgubilo deo mladosti i svoje budućnosti. Koliko ih je tačno nestalo, poginulo, umrlo tokom tih stotinu dana i noći marša, za koji nisu bili spremni, nikada nije utvrđeno. Izvesno je da su izgubljene čitave generacije, a još tokom rata je trajala jalova rasprava o njihovoj sudbini – ko je za njih nadležan – civilne vlasti ili vojska. Posle Velikog rata, formirano je i nekoliko komisija, kako bi se utvrdila odgovornost za ovoliku propast i ovakvu tragediju tih dečaka i mladića, ali je sve obustavljeno u aprilu 1920. godine - ukazom, u kome je, između ostalog stajalo, da su te žrtve bile neminovne. Ostale su samo humke i onih iz prvih i peslednjih redova… A, preživeli sa porodicama i prijateljima gotovo godišnje dolaze da odaju počast stardalima. Označena su mnogobrojna važna mesta koja svedoče o boravku srpske vojske na Krfu od 1916. godine. O njima brigu vodi država, i gotovo svakodnevno, Društvo grčko-srpskog prijateljstva i Udruženje Sveti Srb i ja. Uređuju se memorijali, priprema prostor za podizanje dečjeg edukativnog kampa, organizuju Dani grčko-srpskog prijateljstva i slavi vera da smo jedni bez drugih ništavni, da smo ljudi u meri u kojoj smo sposobni da pružimo ruku pomoći i pamtimo žrtvu, herojska dela i plemenitost. Čekaju i seni regruta svoj red. Najmlađi su, pa imaju strpljenja. Da se i njihova neizmerna patnja negde obeleži, da se detinjstvo i mladost prekinuti na najstrašniji način označe, ne samo da bi smo ih pamtili kao tragediju, već i da bismo naučili da neke boli seku dublje od kuršuma i noža. To je zaborav. Ubojitiji i strašniji od svega. Pa, ako smo junački preživeli, onda postojano pamtimo, kako bismo bili mudriji i dostojni svojih predaka. Autor i urednik: Jelena Božović Snimatelj: Duško Perić Montaža: Goran Damnjanović Radio televizija Srbije Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!