Sve je to naše

Čiča k'o čičak na ćošku čuči, čašu čaja čuva, čaršiju uči. Šećem, a šećer u šaci šušti, šadrvan šapće: "Sve tuge pusti!" Džezva na žaru džez mi svira, a nanin džemper – miris mira. Đula i Đuro đuskaju do zore, đerdan zvecka, đulovi gore. Sve što prođe – opet dođe, k'o u bašči zrelo grožđe, nije zlato, nije gvožđe, nego dom, kad srce pođe! Ćošak do ćoška – čaršija čeka, čaša do čaše – čovjek do čovjeka, ćef od ćevapa, čast od čaše, šećer od šale – sve je to naše! Babo ćuti, a ćufte cvrče, ćuprija ćuti, Miljacka teče. "Sine, u životu nema ćorsokaka, ima samo ćuprija za junaka!" Mati plete čarape pune čara, šarene k'o šljive iz šljivara, kaže: "Đe god te sudbina snađe, kod kuće srce kuca mlađe." Sve što prođe – opet dođe, k'o u bašči zrelo grožđe, nije zlato, nije gvožđe, nego dom, kad srce pođe! Ćošak do ćoška – čaršija čeka, čaša do čaše – čovjek do čovjeka, ćef od ćevapa, čast od čaše, šećer od šale – sve je to naše! Kad je suša, kad tuga kuša, šuti i slušaj – šapuće duša, šušti k'o šušanj, kaplje k'o kiša: "Kući se vrati" – i ništa više. Sve što prođe – opet dođe, k'o u bašči zrelo grožđe, nije zlato, nije gvožđe, nego dom, kad srce pođe! Ćošak do ćoška – čaršija čeka, čaša do čaše – čovjek do čovjeka, ćef od ćevapa, čast od čaše, šećer od šale – sve je to naše! Čaša do čaše... čovjek do čovjeka.