Ђуришићу млад мајоре

Павле Ђуришић (1907 - 1945), четнички војвода и капетан, рођен је 9. јула године у Подгорици. За Павла рат је већ почео 1939. године када одлази у окупирану Албанију где се повезује са устаницима због чега италијанска команда на његову главу баца уцену од 100.000 динара у сребру. Априлски рат га затиче на том положају, Ћуришић истог дана прелази албанску границу преко источних планина. Четири дана по отпочињању тринаестојулског устанка, под командом капетана Ђуришића, отпочео је напад на италијански гарнизон у Беранама, тако да је 18. јула Беране опет било у устаничким рукама. После сламања устанка, капетан Ђуришић одлази у планине, па прелази у Горње Заостро, где је образовао свој Горски штаб. По избијању братоубилачког рата, Ђуришић одлази крајем новембра месеца 1941. из свога штаба за Србију и повезује се са Дражом на Голији. После ослобођења Колашина од комуниста повезује се са Италијанским гувернером, генералом Алесандром Пирцом-Биролијем, и предаје му ултиматум да ће на сваки покушај Италијана да прогласе зависност Црне Горе, народ ће одговорити новим устанком и склапају пакт о ненападању. Лета 1943. у Црну Гору долази немачка 1. брдска дивизија која је мимо споразума четника и италијана кренула да разоружава и уништава четнике широм читаве Црне Горе. Тако су Немци зауезли Колашин, а сам Павле Ђуришић 14. маја 1943. године пада у немачко ропство. Ђуришић је авионом пребачен најпре у Берлин да би се показао немачким властима као један од Михаиловићевих команданта. Кратко време је био у берлинском затвору, саслушаван и мучен. После неког времена експедован је у логор Стриј у Пољској јуна 1943. године. Павле Ђуришић успева да побегне после три месеца. Срећа га је служила док је бежао кроз непријатељску Мађарску са још једним бегунцем. Када је ноћу прешао Дунав, примиећен је од Немаца и ухапшен. У ратничком дому, одлежао је месец дана. Интервенцијом генерала Милана Недића код Хермана Нојбахера , Павле Ђуришић је пуштен из тамнице. Тада је са Недићем договорио да своје снаге у Црној Гори преформира у три пука, који ће ући у састав СДК. То је био услов да Ђуришић поново оде у Црну Гору где су га дочекали некадашњи саборци. Међутим, да би недићевско-љотићевска пропаганда показала како је Павле Ђуриђић заиста одан Рајху и Српској Влади, објавила је у црногорском листу „Ловћен" октобра 1944. да је ђенерал Милан Недић унапредио Павла Ђуришића у чин потпуковника и да је дариван „Гвозденим крстом", што је било нетачно. И поред тога што се СДК пропаганда трудила да покаже како је Павле Ђуришић на њиховој страни, он је до краја остао поборник Михаиловићеве линије. 20. априла 1945. Ђуришића су ухватиле усташе, одведен је у Јасеновац где је убијен. Фали још један део текста (има ограничење слова у опису), окачићу га неком другом приликом!