Dok nas ista suza spaja....na pragu zavičaja - Nikola Lukic official 2026

Music and video production by Nikola Lukić All rights reserved Nikola Lukić Vocal created with AI If you like what you hear please subscribe: 🤘 https://bit.ly/3x9neJ0​​ 🤘 Tamo gde se spuštaju božuri, gde mi srce u tišini govori, neka me vrati ova pesma stara, carskom drumu moga Metohara. Sve kapije sveta da mi se otvore, ja se vraćam pod tvoje prostore. I neka zazvone zvona Gračanice, nek' se u pesmi spoje vekovi i lica. Moja je duša od one stare skice, gde je svaka kuća bila jedna prestonica. Možeš mi uzeti i kuću i imanje, prepraviti mape, promeniti imena... ali dok je sveta i veka, ta zemlja ostaje u srcima našim i miris božura iz prohujalih vremena Na Gazimestanu kažu da je trava gušća, crvena kao vino što se pred boj pilo. Tamo se i danas prepliću dva ušća, jedno u večnost, a drugo u čast, za zemlju našu i našu vlast. A ja, ja nisam od onih što se u grudi busaju, ja samo pamtim mirise svoga detinjstva. I dok su istoriju krojili neki ludi ljudi, mi smo tamo zvezde i zore brojali. I eto... prođe još jedna godina u tuđini. Ali kad god sklopim oči, prođe me neka jeza. Vidim Bistricu kako svetluca u daljini, i čujem eho carskoga Prizrena... Ostao je stari zapis na crkvenome svodu, pisan rukom nekog monaha. Kroz vekove što dolaze i što lagano idu, niko nije i ne može izbrisati ono što si bio... I neka zvone zvona Gračanice, nek' se u pesmi spoje vekovi i lica. Moja je duša od one stare skice, gde je svaka kuća bila jedna prestonica. Možeš mi uzeti i kuću i imanje, prepraviti mape, promeniti imena... ali dok je sveta i veka, ta zemlja ostaje u srcima našim i miris božura iz prohujalih vremena I dok je ovog sveta i veka, i dok nas ista suza spaja... Tamo nas neko rođeni čeka, na samom pragu našeg zavičaja. Sačuvana u našim srcima... Zauvek Ta zemlja... koja nikad ne spava!