Od školskog puta do brige o celom selu - U selu Kukići kažu: „Naše selo je naše dvorište“

Pored puta kojim deca idu u školu ostane kesa. Onda još jedna. Neko donese stari predmet, neko ostavi džak otpada. Ako se ništa ne promeni, mesto na kojem je juče bilo nekoliko odbačenih stvari ubrzo postane mala deponija. U Kukićima kod Čačka taj prizor nije bio nepoznat. Otpad se pojavljivao uz puteve i staze kojima svakodnevno prolaze meštani i đaci pešaci, kod autobuskog stajališta, ali i na mestima na kojima bi ga najmanje trebalo očekivati – seoskim grobljima. Dvadesetak članova neformalne grupe „Kukići u srcu“ odlučilo je da ne ostane na tome da problem samo registruje. Projekat su nazvali „Đaci pešaci – čuvari sela“, a iza tog imena stala je ideja koja je tokom realizacije postajala sve konkretnija: očistiti ono što je već bačeno, napraviti mesta na kojima otpad može pravilno da se odlaže, ali pokušati i nešto mnogo teže – da ga ubuduće bude manje tamo gde mu nije mesto. – Ideja je da bila puteve kojima deca idu ka selu očistimo, postavimo kante za otpatke i mini-deponije koje su formirane duž puteva - uklonimo – objašnjava Nenad Tutunović iz neformalne grupe „Kukići u srcu“. Kada je projekat završen, iza te početne ideje ostali su i sasvim merljivi rezultati. Na različitim lokacijama u selu postavljeno je 30 kanti za otpatke, a u dvorištu OŠ „Brana Petrović“ u Slatini dva mini-ostrva. Na deset mesta na kojima je otpad najčešće završavao u prirodi postavljene su table sa porukama o njenom očuvanju i pravilnom odlaganju smeća. Članovi grupe organizovali su i čišćenje drugog kukićkog puta, staza i autobuskog stajališta na putu ka Čačku – mesta na kojem se, kako navode, deponija uporno ponovo stvarala. Kante su dobile svoja mesta i na tri seoska groblja, gde su članovi grupe uočili isti problem – nastajanje malih deponija. Za njihovo pražnjenje dogovorena je saradnja sa ljudima koji održavaju groblja i mesnim zajednicama, a kroz projekat su obezbeđene i vreće za godinu dana. Tutunović kaže da su se članovi grupe na početku suočili čak i sa sasvim praktičnom dilemom – hoće li kante uopšte ostati tamo gde ih postave. – Zadovoljni smo što kante koje smo postavili nisu otuđene, jer smo se bojali toga. Neke smo na udarnim mestima morali i da zaključamo i vežemo lancem – kaže on. Ali „Đaci pešaci – čuvari sela“ nisu bili zamišljeni samo kao akcija čišćenja. Drugi deo projekta preseljen je tamo gde promena navika možda ima najveću šansu da traje – među decu. U Osnovnoj školi „Brana Petrović“ u Slatini organizovane su radionice za učenike od petog do osmog razreda i predškolce. Govorilo se o očuvanju životne sredine, pravilnom odlaganju, selekciji i reciklaži otpada, a kroz edukativne aktivnosti obuhvaćeno je ukupno 84 učenika i predškolaca. Pripremljeno je i podeljeno 500 ekoloških flajera, kao i 50 primeraka edukativne igre „Eko ne ljuti se čoveče“. Jedan deo rada sa decom izašao je iz učionice i stigao do njihovih kuća. Zadatak je bio da u svom domaćinstvu naprave malo „ekološko ostrvo“, razvrstavaju otpad, svakodnevno fotografišu šta su uradili i fotografije šalju nastavnici biologije. Za najuspešnije su obezbeđene nagrade. Upravo je reakcija dece pokazala i da promena ne dolazi podjednako lako kod svih. – Odziv je, da kažem, u jednom delu očaravajući, u drugom razočaravajući – kaže Tutunović. Primećivali su, dodaje, razlike u zainteresovanosti među uzrastima. To iskustvo je važno i zato što projekat nije pokazao samo šta je uspelo. Pokazao je i gde postavljanje kante ili održavanje radionice nije dovoljno. Slično je bilo i sa odraslima. U završnom izveštaju članovi grupe otvoreno navode da je tokom realizacije uočena nedovoljna uključenost dela meštana i potreba za njihovom dodatnom edukacijom. Intenzivni poljoprivredni radovi dodatno su otežavali okupljanje ljudi, pa je deo aktivnosti organizovan nedeljom, a u njima je učestvovalo manje članova nego što je prvobitno planirano. Posetili smo ih tokom realizacije projekta i tada je nastao ovaj kratak film: Možda je upravo zbog toga najvažniji deo projekta počeo onda kada su formalne aktivnosti završene. Grupa „Kukići u srcu“ nastavila je da prati stanje na terenu, organizuje volontersko pražnjenje i održavanje postavljenih kanti i pokušava da u taj posao snažnije uključi komunalno preduzeće. U završnom izveštaju navode da žele da pokrenu i pitanje unapređenja komunalne usluge u selu. Jer, trideset novih kanti može da promeni izgled nekoliko puteva. Deset tabli može da podseti prolaznika da priroda nije mesto za smeće. Očišćena deponija može da nestane za jedan dan, ali mnogo teže je postići da se sutra na istom mestu ne pojavi nova. U tome je možda i najvažniji trag koji je projekat „Đaci pešaci – čuvari sela“ ostavio u Kukićima: pitanje više nije samo ko će pokupiti ono što je neko bacio, već ko je odgovoran da selo ponovo ne postane deponija. A odgovor koji su „Kukići u srcu“ pokušali da prenesu i odraslima i deci stao je u jednu od njihovih poruka: naše selo je naše dvorište. Više na www.krug.rs