Vanja Bulić: Sve što nam se dešava u životu zavisi iz kakve smo porodice potekli #podcast #zivot

Gost ‪@politika1904‬ podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ bio je Vanja Bulić, novinar, pisac i scenarista, čovek koji je razgovarao sa brojnim zanimljivim ljudima, i koji ume od jedne, naizgled obične priče da napravi nešto što ljude natera da zastanu i da dobro razmisle... Neke od njegovih knjiga su „Kako sam gajio blizance”, „Muškarac u izvesnim godinama”, „Tunel – lepa sela lepo gore”, „Ratna sreća”, „Teslina pošiljka”, „Milutinov greh”, „Sinajski testament”… Uradio je više od 4.000 emisija različitih žanrova, a pisao je i za prestižne listove u bivšoj Jugoslaviji. Napisao je pet pozorišnih komada, kao i nekoliko romansiranih biografija poznatih ličnosti. Njegov stav je da sve što nam se dešava u životu dolazi iz jedne činjenice - iz kakve smo porodice potekli. – Tačno znam ko je iz moje generacije iz oficirskih porodica. Po čemu? Po tom nekom odnosu prema drugim ljudima, sa malo uzdržanosti, bez zaletanja… Nije to ono što ljudi misle, ustajanje na trubu i ostalo, nego postoji neki princip kojeg se pridržavaš. U svakoj porodici koja je uspela tačno se zna šta se sme, šta se ne sme. Zalud je da pričaš detetu nešto, da mu držiš predavanja u stilu ovo valja, ono ne valja, a onda odeš sa suprugom u spavaću sobu i dete čuje kako se svađate. Sve što si mu pričao tada pada u vodu. Vaspitanje je jedino gledanje odnosa oca i majke. Svi su mi prijatelji bili deca vojnih lica. U mom društvu nas 16 smo bili iz jednog razreda i svi smo kumovi. U najširem društvu dogodio se samo jedan razvod. Možda je moja generacija sa najvećom čežnjom čekana generacija. Završio se rat, pa su se ljudi oženili i dobili decu, pa su svu ljubav koju nisu mogli da pruže nekome, pružili deci. Porodicu čini okruženje, ono koje si ti izabrao i koje je izabralo tebe. Najgore je kada neko kaže: “Imam mnogo prijatelja”. Kako sam shvatio koliko imam pravih prijatelja? Kad sam gradio kuću, neku nadogradnju, kad sam razmišljao od koga mogu da tražim pozajmicu, došao sam samo do tri imena. Ne zato što mi neki drug ne bi dao, nego ne bih želeo da dovedem nekoga u situaciju da me možda slaže ili nešto slično. Na parama vidiš sve. Kad počnu da se zarađuju pare, tu počnu odvajanja. Ali tu isto vidiš, iako nismo svesni toga, da se niko u principu nije promenio u odnosu na period detinjstva i mladosti. Onaj ko je nekada bio stipsa, stipsa je i sada… – kaže Bulić. Odrastao je na Novom Beogradu, a tata mu je bio na Golom otoku. Napisao je roman “Oko otoka” u kojem je iskoristio situaciju da ispriča nešto o čemu se manje govori, jer su najveći heroji tog vremena bile majke koje su održale porodice na okupu. “Senka” očevog odlaska na Goli otok pratila ga je godinama… Tek je u 32. godini došao do stalnog zaposlenja. – Uvek je postojala neka zadrška kada je trebalo nešto da radim. Nisam bio podoban. Nikad se to ne odgovori otvoreno. Ali, da mi neko da milione, ništa ne bih promenio. Neverovatno je kada ti odvedu tatu, a živiš u oficirskom naselju. Moja mama je u šestom mesecu trudnoće morala da ide na divlju kiretažu da bi mogla da radi nešto. Na ulici mi je prišla jedna žena i rekla mi je: “Bila sam na dva sastanka od po dva sata, ubeđivali su tvoju majku da ostavi izdajnika”. Zavuku ti se te neke scene iz tog perioda… Ja nikad nisam pisao protiv svoje nacije. Ja sam pisao protiv samo onog što je loše u mojoj naciji – rekao je Bulić. Zbog svojih tekstova i emisija, doživeo je i da mu prete i da ga prate… – Ja sam pisao o Jezdimiru Vasiljeviću, iz Jugoskandik banke, iz jednostavnog razloga što sam video da je to bio državni projekat. I stalno sam pisao iz tog ugla. Minimaks je više puta puštao njegovu izjavu gde je rekao: “Onoga Vanju Bulića ću ubiti kao psa, pa nek me tuži koliko hoće”. Ja mislim da to nikad niko nije rekao otvoreno na televiziji. Pitaju me ponekad da li sam imao strah kada sam kao novinar pisao na neku temu. Uvek objašnjavam da je pitanje straha kad nešto radiš samo pitanje morala, ništa drugo. Ili ćeš da se baviš tim poslom ili nećeš. Ako si već ušao u to onda znači da ti je važnije to što radiš nego neke druge stvari. Ako nisi hteo, izađi, pa ćeš se osećati lagodno – ističe Bulić. Da li ga danas ljudi više iznenađuju ili razočaraju? – Ni jedno ni drugo, zato što sam već u godinama kad je taj “filter” prošao. Neki su me razočarali, ali ništa u finansijskom smislu, već u načinu razmišljanja, nekad se neko dugo lažno predstavljao. Na kraju se profiltrira sve i ostane ti tri, četiri prijatelja. Pitanje je da li čovek s godinama postaje mudriji ili samo bolje upozna neke sopstvene greške. Kad si stariji imaš mnogo više vremena da razmišljaš o nekim stvarima o kojima nisi razmišljao ranije. Najgore je kada u nekom periodu u životu imaš neka prijateljstva koja su samo interesna. To je pogubno – istakao je Bulić. Recept za srećan život smatra da ne postoji i da svako gradi svoj. #podcast #zivot #porodica #ljubav #deca #knjige #pisac #novinarstvo #televizija #književnost #crnibiseri #voditelj #emisija #intervju