Fallen Soul - AKO TE SE SRCE SETI

Ako me nekada spomeneš, kad noć ti sakrije grad… seti se da sam te voleo iskreno, baš takvu, za sva vremena. Još čuvam neke naše sitnice, iako ih vreme prekriva sve. Još pamtim sjaj u tvojim očima i ono „zauvek“ između nas dvoje. Možda nas život odvede daleko, možda nam putevi ne spoje dlan. Al' kad te zaboli ono što ćutiš, seti se mene bar jedan dan. Neću ti reći da vreme ne prolazi, ni da se ljubav ne pretvori u san. Samo bih voleo da znaš, moja dušo, da deo tebe nosim i kad sam sam. Ako te se srce seti, ne plači, moja bebo. Ako ti nedostajem noću, pogledaj u isto nebo. Ako te suza tiho slomi, ako zaboli sve što je bilo, seti se — neko te je voleo kao da na svetu postojiš samo ti. Ako te se srce seti, ne plači, moja bebo… neke ljubavi ne nestanu, samo ih prekrije nebo. Ne znam da l' nekad moje ime izgovoriš kad ostaneš sama. Da li te neka pesma vrati u one noći iza naših prozora. Ne tražim ništa, ni da se vratiš, ni da nam život pruži novi znak. Samo nek' negde u tebi ostane da nisam otišao zato što mi nije stalo. Neću ti reći da vreme ne prolazi, ni da se ljubav ne pretvori u san. Samo bih voleo da znaš, moja dušo, da deo tebe nosim i kad sam sam. Ako te se srce seti, ne plači, moja bebo. Ako ti nedostajem noću, pogledaj u isto nebo. Ako te suza tiho slomi, ako zaboli sve što je bilo, seti se — neko te je voleo kao da na svetu postojiš samo ti. Ako te se srce seti, ne plači, moja bebo… neke ljubavi ne nestanu, samo ih prekrije nebo. A ako se sretnemo nekada, kad prođu godine i bol, ne moraš ništa da mi kažeš, prepoznaću te po očima. I možda ćemo proći ćutke, kao stranci kroz isti grad… al' ako ti srce zadrhti, znaćeš da nisam bio samo san. Ako te se srce seti, ne plači, moja bebo. I kad nas život razdvoji, još imamo isto nebo. Ako ti suza lice kvasi, ako ti zafali sve što je bilo, seti se — neko te je voleo iskreno, najviše što je mogao. Ako te se srce seti… ne plači, moja bebo… Neke ljubavi ne nestanu… samo nauče da ćute.