HRONIKA SBIZS 499: Žegar živi u ljudima koji mu se vraćaju

Tradicionalni Žegarski susreti okupili su ove godine nekoliko stotina posetilaca, uglavnom mladih potomaka Žegarana, koji svakog leta dolaze da upoznaju zavičaj svojih predaka. Svakog leta, već dugi niz godina, Žegar ponovo oživi. Nekoliko dana ovo bukovačko selo postaje mesto susreta ljudi koji su u njemu rođeni, onih koji su iz njega otišli i njihove dece, koja danas žive daleko, ali sve češće dolaze da upoznaju zavičaj svojih roditelja, baka i dedova. Tako je bilo i ovoga leta, kada su tradicionalni Žegarski susreti okupili nekoliko stotina posetilaca iz Hrvatske, Srbije i drugih zemalja. Za mnoge je to jedan vikend u godini. Za Žegar - najživlji dani čitavog leta. Otvore se kapije davno zatvorenih kuća, u dvorištima se ponovo čuju dečji glasovi, a putevima prolaze ljudi koji, ma gde danas živeli, znaju da se u Žegar uvek dolazi kući. Tako je bilo i ove godine, kada su tradicionalni Žegarski susreti ponovo okupili nekoliko stotina meštana, njihovih potomaka i gostiju. Organizatori su i ovoga puta pripremili višednevni program namenjen svim generacijama. Odbojkaški, košarkaški i fudbalski turniri, takmičenje u bućanju-balotama, druženja, dečji sadržaji i bogat kulturno-umetnički program ispunili su nekoliko letnjih dana u selu na obalama Zrmanje. Za najuspešnije učesnike sportskih nadmetanja obezbeđene su medalje i simbolične nagrade, ali je, kako kažu sami učesnici, najveća nagrada ponovni susret sa zavičajem i ljudima koje nisu videli čitavu godinu. Kulturni program okupio je čuvare tradicije iz više krajeva. Nastupili su KUD „Bogatnik“ iz Žegara, KOD „Jevrem Grujić“ iz Knina i KUD „Dositej Obradović“, dok su specijalni gosti ovogodišnjih susreta bili tamburaški sastav „Dunavske zore“ sa istoka Hrvatske. Izvorne pesme, narodne igre i tradicionalne nošnje ispunile su prostor sportskih terena, dok je publika svaku tačku nagradila dugim aplauzom. Da se zavičaj ne zaboravi Predsednik Veća srpske nacionalne manjine Grada Obrovca Žarko Milić ističe da su Žegarski susreti odavno prerasli okvire obične letnje manifestacije. Evo već tradicionalno, dugi niz godina, održavamo Žegarske susrete. Kao što vidite, veoma uspešno okupljamo naše ljude, našu omladinu, u što većem broju. To nam je i cilj - da dolaze, da posete svoje kuće, svoja ognjišta, svoje grobove, svoj zavičaj i da tako ostane i u budućim vremenima. Smatramo da je to veoma važno kako bi ovaj kraj mogao da živi - kaže Milić. Organizatori su se, dodaje, i ove godine trudili da svima ponude raznovrstan program, uveren da upravo sadržaji namenjeni mladima predstavljaju najbolji način da ih vežu za zavičaj. Trudili smo se, kao i svake godine, da program bude što raznovrsniji i sadržajniji. Imali smo odbojku, košarku, fudbal, balote, bogat zabavni program. Cilj nam je da se omladina okuplja, da se upoznaju, druže i dolaze u što većem broju. Jako je važno da baš mlade generacije dolaze ovde, da vide gde su rođeni njihovi dedovi i pradedovi, da upoznaju svoje običaje. Bez mladih, teško da ovaj kraj može imati budućnost. Na njima svet ostaje i zato nam je važno da upravo oni u budućnosti nastave graditi ono što smo mi, na neki način, radili svih ovih godina unazad - ističe Milić. Povratak se ne meri kilometrima Među brojnim gostima bio je i Neven Adam, rođen u Zelengradu, koji već dugo živi u Beogradu. Iako daleko od Bukovice, kaže da mu je zavičaj bio i ostao stalna tačka povratka. Živim u Beogradu, ali sam iz Zelengrada. Odrastao sam u Obrovcu, školovao se u Zadru, Zagrebu i Beogradu. Koliko god mi prilike dozvole, ja sam ovde, dolazim više puta godišnje. Rodni kraj me uvek vuče. Vuče me lepota Bukovice, Zrmanja, moj Zelengrad, Obrovac i svi ljudi koji su ovde rođeni ili su se ovde vratili. Teško je rečima opisati kolika je ljubav prema ovom kraju. To je osećaj koji čovek nosi čitav život. Koliko god da su lepi Zrmanja, Velebit, Dinara i ova priroda, ipak su ljudi najvažniji. Sve što radimo, radimo zbog ljudi, zbog naše dece i onih koji dolaze posle nas. Zato me raduje što večeras ovde vidim toliko mladih lica. Važno je da mladi dolaze u svoj rodni kraj, da upoznaju Bukovicu i Dalmaciju. Ali isto tako mislim da nikome ne treba zameriti ako ne dolazi. Svako nosi svoje okolnosti, svoje uspomene i razloge. Oni koji ne dolaze sigurno ne vole ovaj kraj ništa manje od nas koji smo večeras ovde - kaže Adam. „Žegar u srcu“ - ljubav prema zavičaju svedoči se delima