Tišina grebe

Sećaš li se, brate, onih naših noći, kad mislili smo da nam niko ništa ne može? Zaklinjali se da ćemo do kraja zajedno proći, sve dok nas godine i život ne prože. A sada, sedim sam na ivici stola, čaša je puna, al' prazna je duša, ovaj muk u sobi kida me od bola, dok u pozadini ista pesma se sluša. Svi kažu "proći će", al' to su samo reči, jer niko ne zna kako ova tišina grebe, vreme prolazi, kažu da sve leči, ja okrećem se oko sebe — ali nema tebe. Ostala su mesta gde smo skupa bili, ostale su priče koje nismo ispričali do kraja, sve one tajne što smo od sveta krili, čuvam ih za nas, do nekog novog sporednog sjaja. Svi kažu "proći će", al' to su samo reči, jer niko ne zna kako ova tišina grebe, vreme prolazi, kažu da sve leči, ja okrećem se oko sebe — ali nema tebe. Plovi mirno tamo gde te ništa ne boli, ja ovde držim stražu i ne dam na nas, jer tvoj brat te i dalje isto voli, i čekaće tvoj glas... Kreativni koncept i inspiracija: Rade Pesma je generisana uz pomoć Suno AI tehnologije https://suno.com/home