Nesvrstani u Beogradu 1961-2026. | Oko magazin

U Beogradu se 1961. godine sa velikim entuzijazmom govorilo da je Prva konferencija nesvrstanih "glas malih i slobodnih". Iz Amerike su stizale poruke da će ruski medved, ukoliko ne bude sprečen, na kraju pokucati na vrata nesvrstanih nacija. Rusi su bili uvereni da će se nesvrstani na kraju svrstati. Iz Pariza je Žan Pol Sartr poručivao da je pojava nesvrstanih nacija najveći događaj našeg vremena. Iz Londona Bertrand Rasel da skup u Beogradu može biti početak veoma važnog razvoja. Sve se dešavalo u godinama kada je svet bio na ivici nuklearnog rata i kada su samo dva čoveka, u Vašingtonu i Moskvi, mogla da dovedu do kraja civilizacije. Ideološki veoma šarolik svet ostatku planete je u Beogradu 1961. objašnjavao šta to znači aktivna i miroljubiva koegzistencija. Nekoliko mesta i gradova bilo je važno na putu ka prvoj konferenciji, a možda je najvažniji susret na Brionima u julu 1956. Tada su se srela tri čoveka sa tri kontinenta koji će biti stubovi nesvrstanih - Tito, Nehru i Naser. Šta je ideja nesvrstanih značila za svakog od njih i za njihove zemlje, zašto se uopšte pojavila ta ideja, zašto nesvrstani nisu želeli da se priklone nijednoj od dve velike svetske sile tokom Hladnog rata, kakav je bio njihov uticaj u međunarodnim odnosima? Kako se brusila ideja nesvrstanih - od Briona, preko Bandunga, Njujorka, Kaira do Beograda. Zašto je skup Beogradu za afričke lidere bio "kao da sunce počinje da greje", kako je to opisao jedan član jugoslovenske delegacije? 00:00 – Prva konferencija nesvrstanih 02:57 – Sastanak na Brionima 13:22 – Prekretnica u Bandungu 20:13 – Otvaranje beogradskog skupa 30:09 – Nasleđe pokreta danas Autor: Stevan Kostić Label and copyright: RTS Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!