м - а сад адио, ћаци адио

Строфа 1 Четрнаест лета исти глас, са свих екрана викô на нас, па паде бетон у Новом Саду и шеснаест срца стаде ту… На улице изашли ђаци, пиштаљке, сирене, блокаде, а преко пута сендвичари и аутобуси с ливаде… Рефрен А сад адијо, ћаци адијо, спакуј шатор, сендвич, столицу, А сад адијо, ћаци адијо, љуљашке су опет за децу… Строфа 2 Па дође недеља и дође дан, на изборе народ, стар и млад, педесет један плус и крај, „Јасно је“, рече, и оде сјај… У поноћ застаде Нови Сад, шеснаест минута тишине, а Београд пева и слави град и слобода на сред Славије… Рефрен 2 А сад адијо, ћаци адијо, нема више сендвича за вас, А сад адијо, ћаци адијо, а студенти су победили власт… Мост (преко соло) Није ово песма из освете, већ песма за шеснаест душа, нек’ правда нађе куд кренете, а народ нек’ се опет слуша… Завршни рефрен А сад адијо, ћаци адијо, и ко зна где и ко зна кад, А сад адијо, ћаци адијо, љуљашке су опет за децу… А сад адијо, ћаци адијо, А сад адијо, ћаци адијо… (фејд, „Пумпај!“)