Oj, Imotski moj

Nad jezerom Modrim utvrda stoji tu su mi ponos i duša rasli. Loza i smokva uz kuću od stine, Tamo još srce materino diše. Oj… Imotski moj… O Imotski, na kamenu grade, u tebi čovik i plače i živi. Dok prsti krunicu mole, Gospa od Anđela čuva nam dom. Daleko čovik za kruvon pođe, al’ rodna gruda iz srca ne ode. I kad ga vrime umori i slomi, u njemu zauvik Imotski zvoni. Oj… Imotski moj… O Imotski, na kamenu grade, u tebi čovik i plače i živi. Dok prsti krunicu mole, Gospa od Anđela čuva nam dom. Kad se zapiva kasno u noć, slike se djetinjstva vrte A čovik šuti, gleda u vino, dok mu se kuća uspomena vrati . Oj… Imotski moj… Oj… Imotski moj… O Imotski, na kamenu grade, u tebi ljubav i život se sade. Dok zvona bude jutra iz tame, u nama žive sve naše nade. Oj… Imotski moj… Tekst: Zvonko Tolić Pjesma je snimljena pomoću UI