Prof. dr Milo Lompar u Ljubljani - Lažni car Šćepan Mali

Priča o lažnom caru Šćepanu Malom vodi od upražnjenog mesta vlasti, očekivanja (od) spasioca i kolektivne obmane do pitanja institucija i odgovornosti zajednice i pojedinca za posledice izbora. Kako politički autoritet nastaje u času nesigurnosti? Šćepan Mali ne dobija moć samo zato što ume da odigra ulogu cara. Njegovu pozornicu pripremaju dinastička neizvesnost, upražnjeno mesto vlasti, strah od spoljne sile, želja za redom i trajna ljudska potreba da u nekom licu prepozna izbavitelja. Zato samozvanac nije samo varalica koji deluje na zajednicu; on je i proizvod očekivanja, projekcija i pristanka zajednice. Njegoš kao vanvremenski pisac relevantan je i danas jer otvara pitanja koja nas se neposredno tiču: Kako jedan samozvanac postaje vladar? Da li laž počinje kod varalice — ili kod zajednice koja želi da bude prevarena? Zašto društvo ima potrebu za spasiocem? Šta se događa sa istinom kada je mnoštvo već odlučilo čemu želi da veruje? Mogu li se mir, jedinstvo i opstanak zasnivati i održavati na lažima? Da li „korisna laž“ može privremeno proizvesti red, a da ne promeni samu zajednicu koja joj se priklonila? Kakvu odgovornost imaju glavari (ko su oni u današnjem svetu? viđeniji ljudi i intelektualci?) i duhovni autoriteti koji obmanu prepoznaju, ali je prihvataju zbog mira, jedinstva ili zaštite od spoljnjeg neprijatelja? Šta ostaje posle vladara ako iza njegove lične moći nisu ostale ustanove sposobne da traju? O svemu tome razgovarali smo sa prof. dr Milom Lomparom. Poslušajte!